Današnji je dan započeo tako ozbiljno i odraslo, da bi završio u nekoj davno izgubljnoj mladosti. Jutro sam provela u pisanju poezije od koje očito neću imati velike koristi, no čini se da mi je to i najmanje bitno. Ponosna sam na sebe kad se bavim nečim pametnim, ali uživam i u idiotizmu koji me zadesio večeras. Neplanirano sam popila malo previše votkice, a posljedica toga je bilo teturanje po cesti, glasno smijanje, ukratko onakvo ponašanje kakvo me inače iritira kod drugih. Najsmješnije je bilo Gracijelino zavođenje pedesetogodišnjih Talijana. Propala sam u zemlju, ona ih je tek tako pozdravila, a oni su nam se isti čas obratili. Zvali su nas u restoran.(odbile smo)O maj gad, mogli bi nam biti djedovi. Inače provod je bio dobar, dugo se nismo tako smijale i bile toliko bezbrižne. No, zaboravih danas na učenje.  Grozna sam. Grozna. Živim previše dionizijski.